Od 12. maja do 12. juna 2010. godine u Zamku kulture u Vrnjačkoj Banji održana je prva samostalna izložba.

U uvodnom tekstu za katalog izložbe, mr Zlatko Cvetković, dipl. dizajner tekstila je napisao:

"Život se pretvara u ono što misliš"
Marko Aurelije

Na početku druge decenije XXI veka umetnička praksa se i dalje razvija u disperziji. Nema jasnih smernica, jedinstvenog stila ili pravca koji su vekovima u nazad povezivali generacije umetnika. Mnogi pravci iz XIX i XX veka su doživeli svoj procvat, negaciju, reminiscenciju. Pesimisti umeju često da kažu sve je već viđeno i sve je već rečeno… Intermedijalna umetnička praksa koja se razvija u svetu poslednje dve decenije XX veka pa do danas briše granice između primenjene i likovne umetnosti i podelu na određene umetničke discipline.

Šta je to što jednog autora i njegovo delo čini autentičnim? Ideja! Modernoj epohi je svojstveno povezivanje i ukrštanje ideja koje prožimaju nauku, filozofiju i umetnost. Delo ne nastaje bez ideje koja je emocionalna i konceptualna energija forme. One su duhovni sloj umetničkog dela – a priori, sa kojima umetnik pristupa oblikovanju materije i koje upravljaju procesom izgrađivanja dela – fizičkog predmeta. Umetnički stav organizuje iskustvo, osećanja, maštu pri stvaranju objekta, koji je samo materijalna struktura sadržaja – poruke – ideje. Delo živi, ukoliko forma ima radijaciju ideje koja je snažna i aktivna.

Biljana Marković Kraguljac je po obrazovanju diplomirani dizajner tekstila a po likovnom izrazu je slikar lirske poetike i smelog gesta. Razumljivo je što u svom stvaralaštvu najčešće koristi tekstilne tehnike (batik, neobatik, slikanje na svili) za svoje slikarstvo. Biljanina ideja je da povuče paralelu između prirodne duhovne i fizičke lepote žene i divlje nesputane prirode. Napravila je ciklus slika – batika za koje joj je inspiracija žena; ona samostalna, svesna svog intelekta, lepote i erosa. Autorka je svoje uzore prepoznala u ženama iz dalje i bliže srpske istorije koje su obeležile svoje epohe i uzela ih na osnovu njihovih kvaliteta kao inspiraciju.(Milena Pavlović Barili, Jefimija, Dora Mar…)

Batici su bogatog i skladnog kolorita, smelog kadra i prepoznatljivog slikarskog gesta. Obojeni lirski intimizam, snažni slikarski temperament uz siguran slikarski potez koji kompozicijama daje ekspresionistički karakter. Biljana je napravila svojevrsni vizuelnih dnevnik intimnih sudara "istorije" sa stvarnošću. Uvek prisutne ženske figure su prikazane na stilizovani način u dekorativnom maniru kakav možemo videti kod Anri Matisa (Anrie Matisse) ili Gustav Klimta. Bilo da je samostalna ili u grupi "Biljanina žena" je bez lica; na taj način je potencirana univerzalnost simbola koji ima jasan istorijski uzor. Stvarno polazište figure na slici se prepoznaje po silueti istorijskog kostima i dekorativnim elementima koji su tipični za epohu u kojoj je akterka živela.

Pored slika – batika autorka nam je predstavila i seriju crteža u tehnici pastela. Na njima su predstavljeni floralni motivi zapuštenih ograda – vrzina. Bogatstvo isprepletanog divljeg šiblja, korava i ostruge su pretvoreni u kolorističke crteže bravuroznog crteža.

Na prvi pogled teško je povezati ova dva polazišta. Ali imaginacija autorke je dovela u smelu vezu, lepotu žene u poređenje sa divljom nesputanom prirodom vrzina. U epohi kada se najčešće veliča fizička lepota do koje se sve češće dolazi veštačkim putem Biljana nam svojom izložbom jasno ukazuje i na drugi put. Diže svoj glas protiv uniformnosti, fabrikovanih lica i figura i ukazuje na to da žena sa svim svojim prirodnim atributima može biti zanosna i očaravajuća i jasno obeležje svog vremena.

Svoju slikarsku "avanturu" umetnica ostvaruje u dijalogu sa istorijskim i savremenim uzorima, preplićući smelo svoju konceptualnu zamisao sa veštim i tehnički savršenim materijalnim izvedbama. Radovi su podeljeni u tri celine i izloženi u prostoru koji i sam odiše istorijom i savremenim trenutkom. Na izgled jedna tradicionalna izložba prerasta u smelo, idejno i konceptualno izlaganje ostvareno klasičnim sredstvima.